Na ovogodišnjem jubilarnom 10. izdanju Impulse Festivala 21. travnja beogradski post pankeri Šajzerbiterlemon prvi put sviraju u Rijeci. S njima je povodom festivalskog nastupa popričao naš Marin.
Jovan je u sklopu najave za RDD rekao da ste na albumu Na Dugačkim Poljima radili 3 godine. Iako album ima 8 pjesama koje traju 24 minuta, svima je jasno da se radi o albumčini koja se sluša u šutu. Jeli razlog trajanja te 3 godine bio radi kreativnog procesa di ne staješ dok nisi snimio album kakav ste htjeli, korone, bonus problema ili?
Tri godine je samo vremenski period koji je bio potreban da se formiraju neki “obrisi” tih pesama, a onda da mi malo sazrimo, da pesme sazre sa nama i da u tom procesu dobiju konačni oblik. Deo tog procesa se dešavao na našim probama, ali sigurno se još značajniji deo dešavao u Down There studiju sa producentima Urošem Milkićem i Andrejem Mladenovićem. Kod nekih pesama su se možda i ključne stvari dešavale u miksu, nakon snimanja. Ako želiš da radiš “organski”, da pustiš pesme da se razviju bez preteranog forsiranja i prilagođavanja ubrzanom funkcionisanju zabavne industrije, mora da prođe neko vreme da bi sve došlo na svoje mesto. Kada tako postavimo stvari, tri godine u stvari i nije tako dug period.
Prvi sam put saznao za vas preko Hali Gali kompilacije na kojoj su među ostalima i bendovi Vizelj, Sitzpinker, Proto tip, Gazorpazorp i Koikoi. Iako se svi zvukovno razlikujete, opet dijelite neki karakterističan beogradski šmek. Kako uspoređuješ beogradske bendove (u isključivo glazbenom kontekstu) u odnosu na ostala mjesta u Srbiji ili negdje izvan nje?
Beograd ima tu neku svoju karakterističnu energiju. Ona se naravno odražava na muziku, ali “beogradski šmek” sigurno nije nešto što je izmislila naša Hali Gali ekipa, već je to postojalo oduvek, dovoljno je samo osvrnuti se na period Novog talasa. Mislim da ovaj današnji beogradski zvuk izdvaja to što uglavnom ide pravo u meso, bez zadrške, sa vrlo malo kompromisa, tvrdoglavo, bezobrazno i “glavom kroz zid”. Ovde ne govorim samo o bendovima, govorim o velikom broju žanrova i izvođača koji se iskreno i iz ljubavi bave
muzikom u Beogradu. Znam da si rekao u isključivo glazbenom kontekstu i, iako možda malo čudno zvuči, ja bih upravo tako opisao samu glazbu. Koliko god se Beograd menjao, koliko god postojala ta tendencija kriminalno-političke elite da se njegov duh uništi, ta “bezobrazna”, nenormalna energija koju Beograd ima će naći način da ispliva i u to sam čvrsto uveren.
Nedavno ste skoro svi skupa svirali u Drugstoreu na Kontakt Konferenciji. Sudeći po storyjima i recenzijama večer je bila totalno ludilo opisano kao trijumf generacije. Koji su vaši dojmovi i hoće li se Hali Gali rodeo nekad ponoviti?
Ovo što se desilo u okviru Kontakta je zapravo bio peti po redu Hali Gali festival, tako da se on itekako ponavlja, još od 2019. godine, samo što je ovo bio prvi put da baš svi aktivni bendovi sa te famozne kompilacije nastupaju iste večeri. Mogao bih satima da pričam i da napišem čitav esej o tome šta ti festivali znače za nas i za kulturnu scenu. Umesto toga, samo ću reći da je to u Beogradu preraslo u apsolutni fenomen i da je sledeći korak za Hali Gali festival izlazak iz tih beogradskih okvira i osvajanje regiona.
Puno ste toga postigli od prvog EP-a iz 2017. Koji je vaš dugoročan cilj, postignuće ili milestone na koji bi bili ponosni?
Ne bih rekao da u ovom trenutku imamo neke konkretne dugoročne ciljeve. Želimo da nastavimo da radimo nekim tempom koji nama odgovara i da održimo ovu priču živom. Sviraćemo i stvaraćemo dokle god imamo želje i energije, a da li će to biti još 3 ili još 33 godine, to ne možemo znati unapred. Lepa je pomisao da ostavljaš neki trag i da ćeš možda barem u nekim krugovima ljudi biti upamćen dugo nakon što tvoje vreme prođe. Voleo bih da se to desi.
Ipak više niste “neki novi klinci” već punokrvan bend sa impresivnom kilometražom i ozbiljnom diskografijom. Koji si ti “neki novi klinci” koje bi preporučio čitatelju/ici?
Počela je u Srbiji polako da se formira ta neka “nova generacija” u odnosu na nas. Ima tu prostora za još bendova, verujem da će mnogi tek da se formiraju, a od ovih koji već grade svoju priču i koji već i diskografski imaju šta da ponude bih izdvojio bend Cactus Fields i njihov debitantski album. Treba reći i da nas tek čekaju debitantska LP izdanja naših dragih Hali Gali prijatelja, Gazorpazorpa i Sitzpinkera.
Koji su domaći (osim Repetitora) i strani izvođači općenito najviše utjecali na vas i koju muziku slušate u zadnje vrijeme, pratite li šta bendove iz Hrvatske, Slovenije i BiH? Da možete, bi li s nekim kolaborirali?
Izvođači koje bih izdvojio kao važne uticaje pri nastanku našeg drugog albuma su sigurno Goribor, Savages, Slowthai, Sleaford Mods, bendovi sa kompilacije Artistička Radna Akcija, Sonic Youth i naravno naše kolege sa aktuelne domaće scene koji su uvek neizostavni izvor inspiracije. Uvek smo dosta pratili hrvatske bendove, ja volim Seine jer su zaista jedinstvena pojava u regionu, pre nekog vremena me je privukla i Klinika Denisa Kataneca se odličnim singlom “Vampiri”. Ali moj omiljeni hrvatski bend, i ujedno bend koji je dosta inspirisao stvaralaštvo Šajzera, jeste nedovoljno poznata grupa Spiridon. Ja bih sva tri albuma tog benda svrstao u sam vrhunac rokenrola na ovim prostorima.
Ogromnu pažnju dajete spotovima, svi su uglavnom genijalni ali neki daju dojam kul artističkih mini filmova, a vaša je muzika njihov soundtrack. Kako vam izgleda kreativni proces kad su spotovi u pitanju?
Sa obzirom da smo nas dvoje iz benda studirali na Fakultetu dramskih umetnosti, imali smo tu sreću da blisko sarađujemo sa mnogim pretalentovanim mladim ljudima iz oblasti vizuelnih umetnosti. Sve te saradnje su mahom proizašle iz prijateljstava. Skoro svi naši spotovi, a ima ih već čini mi se 11, su bili ispitni radovi studenata FDU i to je jedan jedinstven spoj mladalačkih energija u Beogradu, gde mi zapravo imamo spajanje različitih umetničkih “scena”. Tako ćete videti da, isto kao što imamo određene bendove koji se ističu, imamo i određene filmske ekipe koje se ističu u snimanju spotova za iste te bendove. Taj proces izgleda tako što se gradi uzajamno poverenje između muzičara i filmadžija. Mi njih prosto pustimo da rade ono što najbolje rade. A u slučaju Šajzera taj spoj možda i dostiže novi nivo, pošto je naša bubnjarka Ana ujedno i rediteljka, pa su upravo ona i njena ekipa sa fakulteta snimili dva naša aktuelna spota za pesme sa novog albuma.
Možete li mi svatko individualno opisati neki bendovski trenutak koji vam je bio posebno drag ili značajan?
Jovan: Ima ih zaista mnogo, ali odabraću jedan koji je u najsvežijem sećanju: na ovom poslednjem Hali Gali festivalu koji si spominjao sam po prvi put imao situaciju da publika horski peva tekst pesme toliko glasno da doslovno nisam ni morao pevati. U pitanju je bila pesma “Čudni ljudi”, naš prvi zvanični singl, za koji se možda može i reći da je postavio temelje za ovaj put na kom smo sada. Kad to doživiš, utisak je da si već ispunio sve ciljeve.
Ana: Ja bih izdvojila prošlogodišnju svirku u Sofiji koju je organizovao bugarski bend Snade. Oni ne samo da su znali i pevali naše tekstove uprkos jezičkoj barijeri, nego su nam rekli da je jedan od razloga što se bave muzikom upravo to što imaju priliku da sviraju sa bendom kao što smo mi. Nadam se da ćemo moći da ih dovedemo da sviraju kod nas u Beogradu.
Kole: Nastupali smo sa drugarima iz benda KOIKOI u Budimpešti i nakon nastupa smo svi izašli u mesto koje se zove Szimpla Kert. Tamo nam je za šankom prišao mladić iz Indije i počeo, na prijatno iznenađenje svih prisutnih, da peva pesmu Tošeta Proeskog, pa je cela ekipa iz oba benda zapevala sa njim.
Obrad: Značajno i drago mi je što od skoro sviram u ovom bendu! Ekipa je mnogo dobra i druželjubiva, čast mi je što sam na bini sa njima.
Šajzerima će nastup na Impulseu biti prvi riječki koncert. Jeli netko iz benda ikad bio u Rijeci i kakva su vam očekivanja?
Ovaj koncert u Rijeci i subotnji u Šibeniku će biti prve svirke koje Šajzeri sviraju u Hrvatskoj van Zagreba. Dugo već to želimo i odavno su postojale te ideje, ali negde nam je i drago što se to dešava tek sada kada smo, što ti kažeš, već punokrvan bend. Znamo da je Rijeka rokenrol grad sa bogatom muzičkom istorijom, znamo kakvi sve bendovi potiču odatle, počevši od legendarnog “riječkog novog vala” pa nadalje. Verujemo da i tu i dalje živi taj autentični gradski duh i nadamo se da će publika iz takvog grada prepoznati ovaj duh koji mi donosimo.
Posebna poruka za riječane/riječanke?
Dođite da vidite i čujete rokenrol svirku kakvu sigurno ne viđate svakog dana, ali pre svega dođite na druženje i provod. Nadamo se da će ovo biti samo početak lepog prijateljstva Rijeke i Šajzera.
Šajzerbiterlemon i Those Herds ovaj petak sviraju u The Beertiji na Impulse Festivalu. Pretprodajna cijena karte je 7 eura, dok će na dan koncerta cijena skočiti na 9 eura. Prodajna mjesta su Dallas Music Shop Rijeka i sustav Entrio. Dobrodošli!
